Hemoterapija: Doktori kažu da pomaže, ali ona uništava! Pogledajte dokaze.(VIDEO)

Ispod možete pročitati samo neke od neželjenih efekata hemoterapije, ali prije toga pogledajte kako jednostavno liječiti rak soda bikarbonom:

Hemoterapija iako efikasan metod simptomatskog lečenja bolesnika sa postojećim, a ponekad i po život opasnim poremećajem homeostaze u organizmu osobe obolele od malignog tumora ima svoje (veoma) negativne uticaje na organizam. Zbog sadržaja brojnih antigena i raznovrsnih bioaktivnih supstanci i mnogih drugih medijatora složenih procesa u organizmu, koji u svom sastavu sadrže citostaci, one mogu izaivati i brojne nepovoljne reakcije, a neke cak i trajne poremećaje u organizmu. Neke od tih neželjenih dejstava i komplikacija su:

Depresija imunog sistema

Narušena homeostaza imunog sistema može dovesti do potencijalno fatalnih infekcija. Iako bolesnici redovo peru svoje ruke, održavaju higijenu tela, izbegavaju bolesne ljude, i preduzmaju druge mere zaštite, oko 85% infekcija se spontano javlja i izazvan je mikroorganizamima iz stomaka ili kože bolesnika Ove infekcije se mogu manifestovati kao sistemske infekcije (poput sepse), ili kao lokalizovana infekcija (kao što je herpes zoster). Ponekad, se hemoterapija mora odložiti zbog toga što je imuni sistem potisnuti i na kritično niskom nivou.

Umor

Umor je jedan od najčešćih sporednih efekata hemoterapije tumora, i može da varira od blage latergije do osećaja potpune nesposobnosti. On se razlikuje od osećaja umora posle dugog i napornog dana i ne gubi se nakon odmora i spavanja. Svakodnevni (fiziološki) umor je najčešće kratkotrajan i prolazan, dok umor izazvan tumorom izaziva dugotrajne tegobe. Umor u toku hemoterapije ima tendenciju da bude najizraženiji na početku i na kraju ciklusa terapije, i kao i većina drugih sporednih efekata, hemoterapije, ona obično nestaje kada se hemopterapija završi. Umor može biti uzrokovan hemoterapijom ali i drugim faktorima, koji potiču od samog tumoroznog procesa. Kod nekih ljudi umor nakon hemoterapije može da izazove izraženije tegobe nego bol, mučnina,povraćanje, ili depresija. Na osnovu sprovedenih istraživanja, između 70% do 100% obolelih od tumora u toku terapije ispoljavaju znake umora a oko 30% do 50% obolelik koji su preživeli karcinom (vrsta tumora) navode da su imali znake umora mesecima ili čakgodinama nakon završetka lečenja. Najčešće karakteristike umora u toku hemoterapije su;

• doživljaj umora se razlikuje se od jednog do drugog dana
• ograničava normalne aktivnosti, uključujući odlazak na posao
• često njegov intenzitet prati tok procesa lečenja hemoterapijom
• umor obično ima različito vreme trajanja koje je teško predvideti u daljem toku terapije.

Umor u toku hemoterapije, terapije zračenjem, transplantacije koštane srži, i imunoterapije, najčešće je posledica nedostatka dovoljne količine energije u organizmu, što se može objasniti ovim mehanizmima;

• Kao posledica hemoterapije dolazi do razaranja (pored tumoroznih ćelija) i zdravih ćelija, naročito ćelije koštane srži, koje su odgovorne za normalnu produkciju i funkciju krvi. Usled poremećaja krvne slike, a posebno crvenih krvnih ćelija (anemija), koje prenosekiseonik i snabdevaju ćelije organizma, potrebnom energijom u organizmu se javlja manjak energije potrebne da zadovolji sve potrebe tela.
• Takođe zbog učestalijeg izumiranja normalnalnih ćelija i ćelija tumora, dolazi do stvaranja i nagomilavanja otpadnih produkata iz razorenih ćelija, tako da je telu potrebna dodatna energije za čišćenje ovog „otpada“ i opravak oštećenih tkiva.

Zato se paralelno sa hemoterapijom primenjuje i terapija koja ublažava anemiju uključuje terapiju koja povećava proizvodnju krvih ćelija kao što su, eritropoetin, preparati gvožđa, vitamini i transfuzija krvi.

Krvarenje

Lekovi koji remete brzu podelu ćelija, čine to i sa krvnim ćelijama, što može izazvati, veoma često smanjenje broja trombocita u krvi, što može izazvati pojavu modrica i krvarenja u koži i sluzokoži. Manjak trombocita se naziva trombocitopenija, a u toku hemoterapije mogu se pojaviti sledeći znaci i simptomi;

• Neočekivana pojava modrice
• Male crvene mrlje po koži
• Crvena ili roze boja mokraće
• Crna ili krvava stolica
• Krvarenje iz desni ili nosa
• Blaga glavobolja
• Vrtoglavica
• Malksalost
• Bol u zglobovima i mišićima

Ekstremno nizak broj trombocita (koji je ponekad i na kritično niskom nivou), može biti privremeno normalizovan primenom transfuzije trombocita, ili se hemoterapijski tretmani odložu, dok se broj trombocita ne popravi (poveća).

Opadanje kose

Opadanje kose (alopecija) je delimični ili potpuni gubitak kose koji može nastati kao posledica hemoterapije. Pod uticajem citostatika dolazi do atrofije folikula dlaka pa kosa postaje tanja, krta, lako lomljiva i ispada iz folikula. Nakon okončanja hemoterapije kosa se obnavlja, što je strogo individualna karakteristika svakog organizma. Gubitak kose obično je najveći izvor stresa za bolesnika na hemoterapiji, jer alopecija kod bolesnikaizaziva depresiju, jer značajno ugrožava njegov estetski izgled i predstavlja prepreku u normalnim međuljudskim odnosima i aktivnostima. Kod pojave ovakvih psihičkih poremećaja, potrebno je bolesniku detaljno objasniti tok, stadijume i približno trajanje gubitka kose i pomoći mu da shvati da je alopecija samo privremeno stanje.Bolesnike treba uputiti i u pravilan način nege kose, kako bi se ublažile neželjene posledice alopecije;

• Kosu pre početka hemoterapije treba ošišati što kraće.
• U toku pranja kose, bolesnik treba da koristi blage, neutralne šampone.
• Kosu treba sušiti na sobnom vazduhu, a ne upotrebom vrelog vazduha (primenom fena za kosu)
• U toku češljanja treba primeniti meke četke za kosu, a samo češljanje vršiti nežnim pokretima ruke.
• Estetski nedostaci mogu se prikriti kapom, maramom, ili prema potrebi i perikom (koja se propisuje i kao protetsko pomagalo)

Izlivanje citostatika

Izlivanje ili ekstravazacija odnosno infiltracije je prodor citostatika u potkožno tkivo na mestu ili u okolinu uboda. Prema reakciji koju izazivaju na koži citostatike možemo podeliti na;

• Vezikante - koji u okolnom tkivu izazivaju bol, crvenilo, otok, plikove i nekrozu.
• Iritante - koji u okolnom tkivu izazivaju alergijsku reakciju sa bolom, crvenilom i nadražejem duž vene.

Ako se u toku primene citostatika pojavi bilo koji znak ekstravazacije sa daljom primenom leka se prekida i postupa po uputstvima koja se ističu na vidnom mestu u svakoj zdravstvenoj organizaciji koja leči bolesnike hemoterapijom, a koja u načelu predviđa;

• Aspiriraciju (ususavanje) celokupnog citostatika koji je ostao u veni odnosno u igli,
• Primenu antidota za tu vrstu citostatika.
• Mesto ekstravazacije se prema potrebi može tretirati kortikosteroidnom kremom i sterilnim zavojem u cilju prevencije infekcija,
• Na mesto izliva leka stavnjaju se hladne obloge (može i led) kako bi se proces lokalizovao i smanjila apsorpcija citostatika u okolno tkivo,
• Sve vreme prati se stanje povređenog mesta, a u istoriji bolesti evidentiraju promene.

Kako bi bolesnik pravovremeno upozorio medicinsko osoblje, ako oseti bilo kakvu neprijatnost, u vidu napetosti, bola ili nekih drugih sličnih simptoma, on mora biti upućen u moguće znake ekstravazacije kako bi ih prepoznao.

Kako bi se smanjio rizik ekstravazacije leka (ako je to moguće) lek se ubrizgava u venu šireg lumena, uz proveru njene prohodnost i prethodnu proveru ubrizgavanjem fiziološkog rastvora pre hemoterapije. Kada se terapija daje u bolusu obavezno se proverava vraćanjem krvi na svaka 2 -{ml}- i vrši ispiranje vene fiziološkim rasvorom.

Kožne reakcije

Rekcije koje mogu nastati na koži ili noktima, kao posledica hemoterapije mogu biti;

• Opšte – kao posledica razaranja osnovnih ćelija epidermisa.
• Lokalne – koje nastaju na mestu primen citostatika ili na venama u koje se ubrizgava lek.

Prolazno crvenilo

Obim i intenzitet crvenila ili urtikarije (koprivnjače) uglavnom zavisi od vrste hemoterapije koja se koristi ali i od individualnih reakcija organizma. Promene u urtikariji mogu biti opšte (generalizovane) ili lokalne (na pojedinim delovima tela), i mogu ih pratiti sledeće reakcije; groznica, temperatura, hipotonija itd. Ako se radi o jako izraženoj urtikariji terapija se prekida. Urtikarije su obično slabijeg intenziteta i najčešće nakon nekog vremena postepeno nestaju.

Hiperpigmentacija

Ako se javi u toku hemoteraapije lokalizovana je na noktima, na sluzokoži usne šupljine i duž vena na kojima se primenjuje hemoterapija. Hiperpigmentacija može biti geenetralizovana (opšta) sa propratnim reakcijama kao što su umor, slabost, oslabljen apetit, mučnina i gubitak telesne težine. Hiperpigmentacija se obično javalja 2-3 nedelje nakon hemoterapije i traje oko 10-12 nedelja. Pacijenta kod koga se očekuje pojava hiperpigmentacije, treba upozoriti na njenu pojavu, kao i na činjenicu da će ona posle određenog vremena nestati.

Telangiektazija

Posledice hemoterapije koja se manifestuju proširenjem krajnjih grana kapilara krvnih sudova su teleangiektazije. Ova promena je obično trajna mada će konfiguracija vena vremenom postati manje izražena.

Foto-osetljivost

Promene na koži u vidu preplanulosti i akutnih opekotina javljaju se nakon kratke izlaganja suncu ili nakon primene hemoterapije neposredno nakon sunčanja. Kako bi se izbegle reakcije foto-osetljivosti potrebno je da se bolesnik koji dobijaju hemoterapiju (a sklon je ovakvim posledicama) pridržavaju sledećih mera;

• Pre i nakon odlaska na hemoterapiju moraju izbegavati izlaganje suncu (uključujući i izlaganja suncu kroz prozorska stakla itd…)
• Da nose zatamnjene naočare, kape se širokim obodom i svetlu, pamučnu i drugu zaštitnu odeću
• Da pri upotrebi zaštitnih krema za sunčanje imaju u vidu da većina njih štiti od ultravioletniog zračenja ali ne i od reakcije foto-osetljivosti

Hiperkeratoza i akne

Pojava zadebljanja kože na rukama, stopalima, licu i mestima na kojima je oštećena koža. Promene slične aknama obično se javljaju nakon faze eritema i napreduju sve do prišta i promene koje podsećaj na akne. Bolesniku treba skrenuti pažnju na redovnu higijenu lica, koje uvek mora da bude čisto i suvo.

Čirevi

Na površini kože u toku hemoterapije mogu se pojaviti čirevi (ulceracije), koje zahtevaju redovno održavanje higijene i eventualnu simptomatsku terapiju protiv infekcije.

Neravno mišićni poremećaji

U toku određene vreste hemoterapije može doći i do pojave periferne neuropatije,(nervni poremećaji) u obliku peckanja, osećaja uboda iglama, osećaja paljenje i žarenja, slabost i/ili ukočenosti u nogama i rukama, ali i pojave sledećih neuroloških simptoma;

• Gubitak ravnoteže
• Nespretnost
• Problemi sa nošenjem i držanjem predmeta i oblačenjem odeće i obuće
• Poremećaji hoda
• Bolovi u vilici
• Poremećaj sluha
• Vizuelni poremećaji
• Bol u stomaku
• Opstipacija (zatvor).

Pored uticaja na nervni sistem (nerve), hemoterapija može da utiče i na mišiće, izazivajući u njima slabost, umor, i bolove.

Nervo-mišićne promene su obično kratkotrajne i stanje se popravlja po završenoj hemoterapiji. O svim eventualnim nervno-mišićnim, bolesnik treba odmah da obavesti svog lekara.

Mučnina i povraćanje

Prevalenca mučnine i povraćanja je raznolika, zbog različitih definicija i metoda pristupa njihovoj proceni.Brojna istarživanja potvrđuju, da se mučnina javlja u oko 29% bolesnika na hemoterapiji ili kod jednog, od tri bolesnika, a povraćanje u 11% bolesnika, ili kod jednog od deset bolesnika. Sa uvođenjem novih farmakoloških lekova (blokatora 5-HT3 receptora), predviđalo se smanjenje prevalence mučnine i povraćanja. Međutim brojne studije, pokazuju različite rezultate. Dok jedna studija iznosi podatke o nižoj incidenci mučnine i povraćanja, druge tri, navode da je incidenca povraćanja nakon primena 5-HT3 lekova u hemoterapiji, niža, ali ne i incidenca posthemoterapijskih mučnina.

Mučnina i povraćanje se često javljaju u isto vreme, u toku hemoterapi ali to mogu biti i dva različita problema koja se javljaju nezavisno.
Mučnina je neprijatan osećaj gađenja u grlu i stomak koji može dovesti do povraćanja. Ostali simptomi koji mogu da prate mukčninu i povećanje su pojačano lučenje pljuvačke, vrtoglavica, svetlucanje pred očima, teško gutanje, promena temperature kože, i ubrzano lupanje srca.
Povraćanje kontroliše deo mozga, koji se naziva centar za povraćanje. Manje je poznat mehanizam koji izazva mučninu. U toku hemoterapije neki od sastojaka leka izazivaju;

• aktiviranje određenih oblasti mozga (najverovatnij centra za povraćanje) i
• aktiviranje određenih oblasti jednjaka, želuca, tankog i debelog creva, i na taj način pokreću mehanizme mučnine i povraćanja.

Pojava mučnine i povraćanja u toku hemoterapije zavisi od mnogo različitih faktora, uključujući i;

• Vrsta leka
• Doza leka(visoke doze mnogo češće izazvaju mučninu i povraćanje)
• Učestalost hemoterapije, (na primer, ako između dve doze leka organizam nema dovoljno vremena da se oporavi od mučnine i povraćanja pre nego što se primeni sledeća terapija)
• Način primene leka, (hemoterapija koja se daje u venu (intravenski ) može izazvati mučninu i povraćanje mnogo brže nego lek koji se pije, jer se lek dat intravenski apsorbuju brže)
• Individualne razlike, (svaka osoba nema istu reakciju na dozu ili vrstu hemoterapije. Neki od individualnih faktora rizika koji kod pojedinih osoba potenciraju pojavu mučnine i povraćanje su;

• Pol, (kod žena je pojava mučnine i povraćanja češća)
• Životna dob, (kod mlađih od 50 pojava muke i povraćanja je češća)
• Pojava bolesti tokom trudnoće
• Psihičko stanje
• Ranije prisutna sklonost mučnini u toku vožnje
• Sklonost povraćanju u toku pojave bolesti
• Zloupotreba alkohola (alkoholičari)

/ljekoviti/