Hrvatica sam, nikada nisam planirala ali eto dogodilo se i da se zaljubim u momka preko Dunava. Otac mi je domobran, u ratu je ostao invalid i izgubio je brata. Dan kada sam mu rekla za svoga dečka nije ništa rekao. Niti dan poslije, niti tjedan, mjesec. I došlo je vrijeme momkove slave i tako je on pozvao mene (i moju obitelj) da dođem u Beograd. Spakovala sam torbu i ustala se ujutro da krenem na bus kada me je dočekao otac zajedno sa mamom i bratom- svi lijepo sređeni- i rekao da idemo zajedno i da ima da se ponašamo kao ljudi. Brata je posebno opomenuo da se ne blesira i ne valja gluposti. Pojavili smo se- ne mogu reći tko je bio iznenanđeniji momak ili njegov otac. Kada smo ušli svi su zašutjeli i tata je rekao, "Pa dobro gdje je ta rakija susjed?" Najljepši dan u mom životu.
Nema komentara:
Objavi komentar