Kvalitet obrazovanja u velikoj meri utiče na IQ rezultate, odnosno niži prosek IQ više ukazuje na loš pristup kvalitetnom obrazovanju, a ne na urođenu inteligenciju. Takođe, uslovi testiranja utiču na rezultate; bogatije zemlje imaju veće šanse da priušte bolje testiranje.
Moja namera sa mapom nije bila reklamnog karaktera ili izrugivanje bilo koje zemlje. Upravo sam stvorio vizuelizaciju statističkih podataka na osnovu visoko citiranog naučnog rada, kao što sam uradio za desetine drugih karata – kaže autor ovog istraživanja.
Ispravno pitanje koje se nameće je – Šta možemo učiniti da se pomogne zemljama koje imaju loše obrazovne sisteme?
Lin i Vanhanen koji su radili istraživanja o inteligenciji koriste ne samo mere koje su dostupne u odgovarajućim zemljama za testiranje IQ, već i, u velikoj meri, različite studije standardizovane procene učenika.
Zbog kontroverze koja okružuje Balkan, proverena je statistika i Lin i Vanhanen su otkrili brojčanu (ili tipografsku) grešku u slučaju Bosne, koja je sada ispravljena. Podaci za ostatak Balkana slažu se sa raspoloživim PISA i TIMSS studijama (studije standardizovana procene studenata).
Kosovo je shvaćeno kao deo Srbije, a Krim kao deo Ukrajine za potrebe ove statistike. Rinderman procenjuje podatke za nekoliko zemalja, koji su prvobitno bili na karti i ti podaci su sada bezvredni.
Prema mapi Evrope kada je istraživanje inteligencije u pitanju, može se videti da se Srbi nalaze na neslavnoj poziciji i da su među glupljima u Evropi.
/Kurir/
Nema komentara:
Objavi komentar