Jedenje svinjetine među Srbima je «nacionalni ponos». Važi pravilo da «nisi pravi Srbin, ako ne jedeš svinjetinu». Međutim, istina je sasvim drugačija, da li ste znali da Srpski preci uopšte nisu jeli svinjetinu?
Naime, sve do sredine XIV vijeka, odnosno do početka prodora Turaka na Balkansko poluostrvo, u našem narodu je omiljeno meso na trpezi bila teletina i ovčetina.
Ovako nam Bog poručuje – Jahve reče Mojsiju i Aronu: "Ovako kažite Izraelcima: 'Ovo su životinje koje između svih četveronožaca na zemlji možete jesti: svaku koja ima papke, ali papke razdvojene, i koja preživa možete jesti. Ali ove, iako preživaju ili papke imaju, ne smijete jesti: devu, jer iako preživa, razdvojena papka nema - za vas je nečista; svisca, jer iako preživa, razdvojena papka nema - za vas je nečist; arnebeta, iako preživa, razdvojena papka nema - za vas je nečist. A svinja, iako ima papak, i to papak razdvojen, ne preživa - za vas je nečista. Njihova mesa nemojte jesti niti se njihove strvine doticati - za vas su one nečiste.'" – piše u Bibliji, Levitski zakon 11:7, 8.
To je odredba koja se odnosi na ptice i sva živa bića što se u vodi kreću i na sve stvorove koji po zemlji gmižu. Svrha joj je da se razlikuje nečisto od čistoga; životinja koja se može jesti od životinje koja se ne smije jesti.
Oni koji čitaju i tumače Bibliju znaju da je svinja prljava, da je jedina koja je stalno u blatu, jede šta stigne i da je treba izbjegavati. Ipak, ne može a da se ne pomene Srpska pravoslavna crkva, koja očigledno daje prednost običaju nad vjerom. Sudeći po ovom citatu iz Biblije, svinjetina je strogo zabranjena. Kako je onda crkva dozvolila da glavni običaj za Božić bude prase na ražnju?
Prema historiji, prvi hrišćani nisu jeli ovu “poslasticu”, ali su vremenom počeli da u svoju vjeru uvode razne paganske običaje (praznoverje), zbog kog su počeli prvo da jedu kravu, a zatim i ovcu i to im je bilo glavno jelo na trpezi kada su u pitanju slave ili Božić. Pravi hriščani moraju prestati jesti svinjetinu jer nam tako Biblija kazuje i vratiti se izvornom tumačenju.
Piše: Marko NIKOLIĆ
Nema komentara:
Objavi komentar