Ova priča kruži društvenim mrežama već godinama, ali dobro je opet je pročitati jer nas podseća na to da nema vernijih stvorenja na svetu od pasa.
Otac je bio zabrinut da će porodični pas rase pit bula predstavljati opasnost za njihovu novorođenu ćerku. Rekao je ženi da moraju da se reše psa ako primete bilo šta sumnjivo. Ono što se desilo bilo je potpuno drugačije od onoga čega se plašio.
Kada smo dete doneli iz bolnice, oba psa su je onjušila mašući repom. Zeka sam morao da odvučem od nje jer nije prestajao da je liže. Od prvog trenutka on je postao zaštitnik moje ćerke. Kada bi ležala na ćebencetu na podu, on bi odmah stavio jednu šapu na njega, što je bio njegov znak da je on čuva.
Zek je nizmerno voleo moju ćerku, pa je kada je ona malo porasla, pratio je do kreveta i spavao sa njom u krevetu. Kao da je imao unutrašnji sat, uvek bi stao na dno stepeništa u 8 – u vreme kada je ona išla na spavanje.
Zeka su otrovala neka podla deca iz komšiluka i to je bio jedan od najgorih dana u našem životu. Žena i ja smo jecali dok smo gledali kako se naša ćerka oprašta od njega dok on nepomično leži na zemlji.
Te večeri u 8 moja ćerka je otišla do stepeništa, popela se uz stepenice do svoje sobe i u tom trenutku smo svi shvatili šta se desilo. Ovo je bilo prvi put za pet godina da je Zek ne prati uz stepenice. Kada nas je pogledala, u njenim očima smo videli strah i paniku.
U tom trenutku je moj pas, koji je takođe mnogo voleo moju ćerku, ali ne tako ludo kao Zek, ustao, otišao do nje i gurnuo je njuškom. Stavio je šapu na stepenicu i pogledao je. Popeli su se na sprat do njene sobe.
Narednih šest godina, dok nije uginuo, Sem je čekao kod stepenica svako veče.
(Family)
Nema komentara:
Objavi komentar