Da li zagrevati motor automobila pre kretanja?

Sa hladnim danima aktuelizovala se i debata o zagrevanju motora automobila. Skoro svi znaju za nepisano pravilo da se zimi motor "startuje" barem deset minuta pred polazak. Neki ga osporavaju, tvrdeći da je u pitanju stara navika iz vremena kada su na ulicama svi automobili imali motore sa karburatorima, a nekima je i dalje prva jutarnja aktivnost desetominutno sedenje u automobilu koji radi na leru. Ko je ovde u pravu?

Glavni argumenti onih koji tvrde da je zagrevanje motora suvišno su da se time nepotrebno troši gorivo, povećava zagađenje (studija iz 2009. pokazala je da rad automobilskih motora na leru proizvodi 1,6% ukupne emisije gasova odgovornih za globalno zagrevanje) i da automobili sa direktnim ubrizgavanjem jednostavno ne treba da budu zagrejani da bi funkcionisali normalno. Ove tvrdnje su tačne – kompjuteri koji kontrolišu rad modernih motora uspevaju da upravljaju hladnim motorom mnogo bolje, a jedini rezultat dvadesetominutnog rada automobila na leru je pretvaranje goriva u izduvne gasove.



Sa druge strane, ovo je samo deo onoga što se dešava unutar nezagrejanog automobilskog motora kada je hladno. Na niskim temperaturama ulje se ponaša kao i svaka tečnost – zgušnjava se i teče ka najnižem delu posude u kojoj se nalazi-karteru. Vozite automobil sa manuelnim menjačem? Onda dobro znate da je teže promeniti brzinu odmah po startovanju motora. Ovo se dešava upravo zbog zgušnjavanja ulja na niskim temperaturama. Da se vratimo na motor - kada je hladan, ulje nije samo daleko od mehaničkih delova koje treba da podmazuje, već je i put do njih otežan, jer pumpa ima zadatak da dopremi ulje čija je gustina drastično uvećana zbog niske temperature. Faktički, kada je motor nezagrejan, prvih nekoliko minuta radi bez podmazivanja. Nedostatak lubrikanata je glavni uzrok habanja pokretnih delova motora. Opšte je poznato da bi radni vek svih delova bio višestruko duži da je temperatura motora uvek optimalna.
Iz navedenog je lako zaključiti da je, posebno zimi, mudrije da sačekate par minuta pre nego što započnete vožnju. Na ovaj način će sve tečnosti da prođu kroz motor i podmažu delove kojima je podmazivanje neophodno. Naravno, i posle pokretanja automobila nakon nekoliko minuta motor je i dalje hladan, te bi trebalo izbegavati nagla ubrzanja i vožnju u visokim obrtajima. Na ovaj način će motor najbrže i najbezbolnije dostići radnu temperaturu nakon čega se može nastaviti sa uobičajenom vožnjom.

Sada, kada je zaključeno da bi pre početka vožnje svakako trebalo sačekati da ulje prostruji kroz motor, možemo se vratiti na ponovno razmatranje pitanja ekologije. Da, naravno da će ta dodatna dva minuta u mestu emitovati u atmosferu određenu količinu gasova koji zagađuju okolinu, ali ne bojte se, vaših dva minuta na leru neće dovesti do istrebljenja belih medveda. Čak naprotiv, ako šire posmatramo problematiku, tih par minuta pre polaska će produžiti radni vek mehaničkih delova, automobili će trajati duže pa će na taj način ušteda energije koja je potrebna za proizvodnju, marketing , distribuciju i prodaju vozila biti veća. Na kraju krajeva, na ovaj način će i vaš automobil biti pouzdaniji i pomoći vam da svakog jutra stignete na posao na vreme.

I savet za kraj: Ne verujte svim tekstovima koje pročitate na internetu. Osim naravno ovom.