Razgovarali smo sa autorkom fotografije utopljenog sirijskog dečaka

U sredu se 12 ljudi utopilo dok su pokušavali da dođu do grčkog ostrva iz
Turske na gumenom čamcu. Jedna od žrtava bio je trogodišnji Ajlan Kurdi,
koji je zajedno sa svojom porodicom pobegao iz Kobana u Siriji. Fotografija
dečaka koji leži licem okrenutim na zemlji na obali Bodruma raširila se
 na društvenim medijima u Turskoj, a uskoro su je podelili ljudi širom sveta.
Od tada, ona je postala simbol patnje izbeglica u Evropi. U isto vreme,
kontroverzna fotografija je izazvala debate o tome da li je trebalo objavljivati
 ili ne.

Neki mediji su odbijali da je objave kako bi sačuvali dostojanstvo deteta,
 kao i da bi sačuvali preživele članove porodice od dodatnog bola.
 Drugi, su, međutim, doneli suprotnu odluku i objavili su fotografiju.
Baš zbog toga što je fotografija toliko šokantna, kako su rekli, ona ne
 treba da bude sakrivena od javnosti. Ako je ona rezultat naše imigracione
 politike,
ljudi moraju da je vide.

Na kojoj god strani debate da se pronađete, jasno je da se slika mrtvog
tela Ajlana Kurdija već urezala u kolektivno sećanje Evropljana; već je
postala deo istorije. Fotigrafiju je snimila Nilufer Demir, fotografkinja koja
 radi za tursku agenciju DHA. Razgovarali smo sa njom o tome kako je
nastala ta fotografija.

VICE: Da li si samo naišla na taj prizor, odnosno kako je nastala 
ova fotografija?

Nilufer Demir: Ne, kao fotoreporter često odlazim na plaže Bodruma.
 Moja agencija, DHA, i ja redovno izveštavamo o situaciji sa izbeglicama.
 Tog dana bila sam na plaži kako bih zabeležila grupu pakistanskih
 izbeglica koji su se iskrcavali sa gumenog čamca. Bilo je i drugih ljudi
 na paži, i oni su otkrili tela sirijskih izbeglica.

Kako si se osećala kada si videla dečaka?

Osetila sam se paralizovano kada sam videla leš deteta. Kasnije sam
saznala da ima samo tri godine. U isto vreme, kao fotograf, ja imam
 zadatak koji ne dozvoljava da se paralizuješ. Tako da sam snimila
 fotografije.

Da li su se ovakve stvari događale i ranije – da li su izbeglice 
koje su se utopile česta slika?

U poslednjih 12 godina, fotografisala sam mnoge izbeglice koji se
 prevoze
 u gumenim čamcima od Bodruma ka grčkom ostvru Kos. Taj način
 prelaženja nije bezopasan i Ajlan Kurdi nažalost nije prva žrtva.
Fotografi koji rade u tom delu, mi smo navikli na takve slike, nažalost.

Takođe, ne pokušavaju samo Sirijci da pređu taj put. U ovom trenutku
 takođe viđamo puno avganistanskih i pakistanskih izbeglica.
Svaki rat u okruženju dovodi izbeglice na plaže na kojima ja fotografišem.
 Turska i Grčka su prvi, prelomni korak izbeglica na putu ka EU.

Kako se osećaš povodom toga što je fotografija obišla svet tako
 kako je obišla?

U jednu ruku, volela bih da nisam morala da snimim tu fotografiju.
Više bih volela da sam fotografisala Ajlana kako se igra na plaži nego
 što sam slikala njegov leš. To je užasan prizor koji me drži budnom noću.

U isto vreme, srećna sam da svet konačno obraća pažnju i da žali mrtvu
 decu. Nadam se da će moja fotografija doprineti menjanju situacije sa
izbeglicama, i da niko više neće umreti na tom putu.

Vode se brojne debate da li je te slike trebalo objavljivati. Koji je
 tvoj stav povodom toga?

Ako fotografija pomogne da Evropa promeni svoj stav prema izbeglicama,
onda je bilo ispravno objaviti je. Ostale fotografije koje sam snimila tokom
 izbegličke drame nisu imale takav efekat. Ali, ja ne želim više takvih
 fotografija, zbog svih nas.

Hvala Nilufer.

Ismail Küpeli