Fotografije Trećeg Rajha u boji koje ostavljaju bez daha

Ovaj tekst je probitno objavljen na Motherboard

Hitlerova nacistička partija je poznata po korišćenju simbolike u
kampanjama.
Korišćenje ogromnih parola i nepregledne mase ostavljalo je zasluženo
 zloslutne utiske, ali je i kopirano više puta, u skoro svim kasnijim
 totalitarnim režimima.
Iako svi znamo koliko je Hitlerova propagandna mašina bila moćna,
kada je vidite u fotografijama u boji, kao u projektuLife, ostavlja bez daha.

Life je kopao po starim arhivama u potrazi za starim i do sada neviđenim
 fotografijama 
(Tribjut ratnom fotografu Leriju Barouzu je naročito moćan).
 Ali Life je nadmašio sebe serijom fotografa Huga Jaegera, jednog od
 Hitlerovih ličnih fotografa.

Ceo grad zavijen u svastike je prizor koji se teško zaboravlja.
Ali kada to vidiš u boji, vidiš koliko se crveni baneri u stvari ne
 uklapaju
u pejzaž.
Liči na ogroman crveni talas koji je potopio svaki ćošak i svaku
 pukotinu grada.

To je efekat koji je Hitlerova propaganda želela da proizvede -
Nacistička partija je nezaustavljiva sila koja potapa sve pred sobom.
Jedina opcija je pridružiti im se.

Hitlerova moć je delom nastala iz čiste kulturne estetike koju je koristio. 
Kada se suočite sa neverovatno efikasnom mašinom koja sve boji u 
crveno, 
teško je odupreti se – kako je Hitler postajao moćniji, mašina je 
postojala jača.

Međutim, slike i posteri koliko god moćni, ne mogu da drže pokret 
u životu zauvek. Dok je partija uspešno podizala rejting bukvalno 
poručujući ljudima: "Vidi, svi su uz nas, pridruži se ili ostani napolju
 (bićeš ubijen)", ova metoda nije bila stoprocentno uspešna. 
Disidenti su, i u zemlji i u inostranstvu, uspevali da istraju. 
Hitler je svoj Rajh predstavljao kao nepobediv i sveobuhvatan, dok je u 
isto vreme za sobom ostavljao gomile žrtava tokom svoje vladavine.

Ovako pojednostavljeno predanje o Hitlerovoj mašineriji možete naći u
 bilo kojoj knjizi iz istorije. Međutim, crno-bele fotografije koje su obično
 nalaze u ovim knjigama ni približno ne oslikavaju Hitlerovu moć kao
 one u boji.
 Čak i kada izuzmete šta je na fotografijama, fotografije Jegera su i
tehnički impresivne. Kada je 1936. godine
35mm filmKodachromepušten u prodaju, fotografija u boji je tek počela
da se probija u svet profesionalne fotografije.

Ovo je neverovatan primer da tehnologija može da bude moćna,
čak i u umetnosti. Samo nekoliko godina nakon nastanka, fotografija
u boji je zagospodarila fotografijom dodajući mnogo više emocija.
Jegerove veštine sa tada novom tehnologijom su fascinantne, iako ih
 je nažalost, koristio kako bi dokumentovao život jednog od najvećih
 zlikovaca čovečanstva.
Ali, to je stvar koja je fascinantna sa ovim fotografijama, naročito
 iz ugla inovacije.

Ali koliko god moćna bila, važno je ne zaboraviti da Hitlerova propaganda 
nije bila dovoljna. Urednik Life.com je napisao esej koji je propratio
 fotografijama: "
Nikada nije na odmet podsetiti se da je potrebno više od amblema, koliko 
god uverljivi i komandujući bili, da transformišete pokret u trajnu politiku, ili 
socijalnu i vojnu silu."

To je tačno. Postoji razlog zašto je simbolizam čvrste ruke
Nacističke partije okarakterisan u filmovima poput 1984 i
Death Race 2000:
on nije jednodimenzionalan samo politički, već i istorijski.
Koncept pokrivanja svakog milimetra javnog prostora banerima partije,
koja god ona bila, je zastareo potez. Potez koji bez greške asocira
na totalitarnu vladavinu.

Radi se o tome da slobodna misao zahteva slobodnu estetiku, a despot
koji vam servira svoje lice na svakom koraku to radi da bi vam zarobio misli,
a tome će se ljudi uvek opirati. Ako vam je dok ste gledali fotografije zlotvora
koji je živeo pre 80 godina puls skočio, onda razumete